Mar­tin Šulc, ko­ga je So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja (SPD) po­čet­kom go­di­ne iza­bra­la za še­fa sa 100 od­sto gla­so­va de­la­ga­ta i sla­vi­la kao „me­si­ju ko­ji po vo­di zna da ho­da”, do­ži­vio je gor­ki po­raz u svo­joj „tvr­đa­vi” i po­kra­ji­ni iz ko­je sam po­ti­če i u ko­joj ži­vi čak 18 mi­li­o­na lju­di
So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja, naj­sta­ri­ja nje­mač­ka stran­ka, za­štit­nik rad­nič­ke kla­se i so­ci­jal­ne prav­de i je­di­na ko­ja se us­pro­ti­vi­la do­la­sku Adol­fa Hi­tle­ra na vlast, po­tu­če­na je te­ško na iz­bo­ri­ma u Sje­ver­noj Raj­ni-Vest­fa­li­ji, ta­ko da sop­stve­nim sna­ga­ma, iz­gle­da, vi­še ne­će bi­ti u sta­nju da po­bi­je­di na sa­ve­znim iz­bo­ri­ma u sep­tem­bru, prog­no­zi­ra­ju ana­li­ti­ča­ri.
Po­raz u Sje­ver­noj Raj­ni-Vest­fa­li­ji, ko­ji da­je pra­vac sa­ve­znim iz­bo­ri­ma, bo­li so­ci­jal­de­mo­kra­te dvo­stru­ko naj­pri­je za­to što su ove go­di­ne po­tu­če­ni od de­mo­hri­šća­na An­ge­le Mer­kel na po­kra­jin­skim iz­bo­ri­ma sa 3:0, a za­tim i što su iz­gu­bi­li svo­ju „tvr­đa­vu” – naj­mno­go­ljud­ni­ju po­kra­ji­nu iz ko­je do­la­zi sva­ki pe­ti sa­ve­zni bi­rač, ko­jom su oni ne­pre­kid­no vla­da­li če­ti­ri de­ce­ni­je.
Mar­tin Šulc, ko­ga je So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja (SPD) po­čet­kom go­di­ne iza­bra­la za še­fa sa 100 od­sto gla­so­va de­le­ga­ta i sla­vi­la kao „me­si­ju ko­ji po vo­di zna da ho­da”, do­ži­vio je gor­ki po­raz u svo­joj „tvr­đa­vi” i po­kra­ji­ni iz ko­je sam po­ti­če i u ko­joj ži­vi čak 18 mi­li­o­na lju­di.
„Ja sam stvar­no po­go­đen. Iza me­ne su sa­da iz­bo­ri u tri po­kra­ji­ne, ko­je SPD ni­je do­bi­la”, re­kao je Šulc, po­sle sa­zna­nja o fi­ja­sku, na­gla­siv­ši da će se oni da­lje bo­ri­ti, a me­di­ji to ocje­nju­ju kao nje­go­ve sta­re pa­ro­le.
Pre­kju­če­ra­šnji iz­bo­ri u Sje­ver­noj Raj­ni-Vest­fa­li­ji su do sa­da naj­ja­či uda­rac za Šul­ca, a iz­bor­ni re­zul­tat SPD-a sa 31 od­sto osvo­je­nih gla­so­va, naj­lo­ši­ji u toj po­kra­ji­ni u po­sli­je­rat­noj isto­ri­ji dr­ža­ve.
Šta je ono, što je ju­če na­tje­ra­lo ve­ći­nu od 13 mi­li­o­na bi­ra­ča, ko­li­ko je bi­lo po­zva­no na gla­sa­nje, da se od­lu­če za Hri­šćan­sko-de­mo­krat­sku uni­ju (CDU) i Me­re­klo­vu?
Glav­no ne­za­do­volj­stvo bi­ra­ča, po­ka­zu­ju broj­ne ana­li­ze, je­ste to, što SPD ni­je bi­la ja­sna, šta će uči­ni­ti na te­mu so­ci­jal­ne prav­de.
„Ono, što sam iz­vu­kao kao po­u­ku iz­bo­ra je da gra­đa­ni od me­ne zah­ti­je­va­ju, ne sa­mo da go­vo­rim o so­ci­jal­noj prav­di, već i da pre­ci­zni­je opi­šem per­pek­ti­ve bu­duć­no­sti”, re­kao je Šulc.
To su či­nje­ni­ce, a po­li­tič­ke pro­cje­ne go­vo­re da su de­mo­hri­šća­ni, ko­ji su ju­če uspje­li da mo­bi­li­zu­ju čak bli­zu po­la mi­li­o­na uz­dr­ža­nih i „pre­ot­mu” so­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma Sje­ver­nu Raj­nu-Vest­fa­li­ju, sa­da su u uspo­nu i vje­ru­ju da su i sa­ve­zni iz­bo­ri od­lu­če­ni, dok je sa­ma Mer­ke­lo­va oči­ma bi­ra­ča vi­đe­na kao ni­kad bo­lja.
Šta se to do­go­di­lo sa SPD-om, či­je se mi­li­on­sko član­stvo od vre­me­na biv­šeg kan­ce­la­ra Vi­li­ja Bran­ta sko­ro pre­po­lo­vi­lo, pra­te­ći ta­ko trend ve­li­kih, na­rod­nih par­ti­ja, da je sa­mo u ovoj go­di­ni od Mer­ke­lo­ve iz­gu­bi­la na iz­bo­ri­ma u tri po­kra­ji­ne?
Ko­men­ta­to­ri pi­ta­ju da li je Šulc „po­gre­šan konj” za SPD, ozbilj­no upo­zo­ra­va­ju­ći da ona so­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja, ko­ja to ne mo­že da shva­ti, pro­pa­da.
SPD, iz­gle­da, da ni­je shva­ti­la ko je „po­gre­šan konj”, a ko „pra­vi”, jer ina­če ne bi, mi­šlje­nja su ana­li­ti­ča­ri, ra­ci­o­nal­nog, is­ku­snog i uva­ža­va­nog Fran­ka-Val­te­ra Štajn­ma­je­ra, sa­da­šnjeg še­fa dr­ža­ve, iz­o­sta­vi­la iz tr­ke za kan­ce­lar­skog kan­di­da­ta.
Ta par­ti­ja je iza­bra­la Šul­ca, ko­ji ra­do i pu­no go­vo­ri i to sa 100 od­sto gla­so­va, a sa­da ra­ste uti­sak, sma­tra­ju ko­men­ta­to­ri, da je 100 od­sto igra­la „na kar­tu po­gre­šnog ko­nja”.
Mer­ke­lo­va, opa­sno na­pa­da­na što je ri­je­ka­ma iz­bje­gli­ca „otvo­ri­la vra­ta”, sa­da je kao po­klon, do­bi­la po­kra­ji­nu Se­ver­nu Raj­nu-Vest­fa­li­ju i, po­sle ovog tri­jum­fa u toj po­kra­ji­ni, smje­lo bi se za nju re­ći, ka­žu ko­men­ta­to­ri, da je ne­u­ni­šti­va.
Za ovu tvrd­nju po­sto­ji je­dan raz­log, a to je i nje­na naj­ve­ća sna­ga, ka­žu ana­li­ti­ča­ri.
Ona je, na­i­me, „igrač na du­ge sta­ze” i po­sje­du­je iz­dr­žlji­vost, sta­bil­nost, vje­r­nost, kon­ti­nu­i­tet, nju ni­je la­ko uz­dr­ma­ti, ona ne „pa­da u va­tru” zbog re­zul­ta­ta an­ke­ta.
Vla­da­ti, to je za nju naj­bo­lja for­ma iz­bor­ne kam­pa­nje, tvr­de ana­li­ti­ča­ri.
Ka­da je ri­ječ o njoj kao o kri­znom me­na­dže­ru tre­ba re­ći da po­sje­du­je kom­pe­ten­ci­je biv­šeg so­ci­jal­de­mo­krat­skog kan­ce­la­ra Hel­mu­ta Šmi­ta, a on je, su­de­ći pre­ma an­ke­ta­ma, va­žio za naj­zna­čaj­ni­jeg nje­mač­kog po­sli­je­rat­nog kan­ce­la­ra i lju­di­ma je, umje­sto po­du­hva­ta, nu­dio si­gur­nost.
Mer­ke­lo­va ne­ma ve­li­ke sop­stve­ne ide­je, ali joj ni ne tre­ba­ju, ka­žu ana­li­ti­ča­ri, uka­zu­ju­ći da je mno­gim bi­ra­či­ma, iz­gle­da do­volj­no to, što ona da­je rje­še­nja ko­ja „dr­že” ne­ko­li­ko mje­se­ci, do sle­de­će kri­ze i što zna da sva­kom dra­ma­tič­nom po­li­tič­kom do­ga­đa­ju, odu­zme dra­ma­ti­ku, što se ne uz­bu­đu­je, već je, jed­no­stav­no, efi­ka­sna.(RTS)